Zašto IT preduzetnici odlaze u inostranstvo?

0

Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima korak je ka stvaranju uslova za brži ekonomski razvoj Srbije. Kampanja pod sloganom „Investicije za rast“ Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP), ovog puta u saradnji sa Startit Centrom i kompanijom „Strawberry Energy“ u potrazi je za odgovorima na pitanja:

Zašto IT preduzetnici odlaze u inostranstvo?

Da li bi alternativni izvori finansiranja pomogli inovativnim industrijama u Srbiji da se razvijaju još brže?

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2017. godini je čak 69% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 84% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Startit Centrom, organizovao je posetu kompaniji „Strawberry Energy“. Cilj posete, kojoj su pored predstavnika medija prisustvovali i predstavnici start up-ova iz IT industrije, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za start up-ove, mikro, mala i srednja preduzeća.

„Strawberry energy pokrenuli smo iz sopstvenih sredstava i od prihoda poslovanja. Za sledeću fazu razvoja poslovanja i širenje na inostrana tržišta bio nam je potreban dodatan kapital, te 2014 dodatne načine finansiranja nismo mogli da pronadjemo u Srbiji, već smo kapital podigli u Bugarskoj. Morali smo da registrujemo firme u Bugarskoj zatim i u Velikoj Britaniji na zahtev investitora, a ovakav razvojni put podrazumevao je mnogo operativnih problema, vremena, resursa i fokusa koje smo usmerili na operativno organizovanje poslovanja, a voleli bismo da nismo morali i da smo imali više izbora izvora finansiranja u Srbiji. “ – podelila je svoje iskustvo Bojana Borković, suosnivač, Business Development Executive kompanije „Strawberry Energy“ i zaključila  da su sada napravili biznis model koji im obezbeđuje održivost i dalji razvoj, a koji se bazira na poslovanju u inostranstvu.

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Međutim, start up firme nemaju ni banke kao potencijalni izvor finansiranja, jer im zbog nedostatka sredstava obezbeđenja i prevelikog rizika najčešče ne odobravaju pozajmice. Dodatno, banke nisu prvenstveno orijentisane ni ka malim i srednjim preduzećima i njihovi poslovni modeli ne obuhvataju vrste finansiranja koje su potrebne Srbiji, i to naročito ne u obimu dovoljnom da se pokrene razvoj privrede u celini.

„Uvođenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima start up, mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 posto naše privrede. Štaviše, kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojećih. – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

„Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), posebno  interesantnih brzorastućoj i inovativnoj IT industriji u Srbiji, koja se zbog nedostatka regulative suočava sa manjkom kapitala za ulaganje“.

To je potvrdila i Zoja Kukić, osnivač i autor Startit Centra, istakavši sledeće: „IT industrija je najzdravija privredna grana u Srbiji koja beleži konstantan rast iz godine u godinu, a čiji su izvozni prihodi u periodu od 2008-2015. utrostručeni. I to je odlična vest, kao i činjenica da bi ova industrija mogla da doprinosi još više kada bi kompanije imale veći izbor finansiranja njihovih ideja i poslovanja. Pored potrebe za većim brojem IT stručnjaka, ova industrija se suočava i sa nedostatkom odgovarajućih sredstava za njihov rast i razvoj. Odličnih ideja ima, kvalitet naših ICT usluga nije upitan, kao ni to da venture capital  i crowd fondovi žele da ulažu u naše start up-ove, ali pod uslovom da su im bliže i da su registrovali firme na uređenijim finansijskim tržištima”. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje start up-ova postanu raznovrsnije i dostupnije, a da oni u skladu sa svojim potrebama mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara.“

Kako bi javnosti predstavio sve prednosti donošenja pomenuta dva zakona, te skrenuo pažnju na nužnost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja u koje spadaju mikrokreditne institucije, „crowd-funding“ finansiranje, preduzetnički (tzv. „venture“) kapital, kreditne unije i dr, USAID BEP – Projekat za bolje uslove poslovanja, pokrenuo je kampanju “Investicije za rast“.

Korisna statistika

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

Učešće MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim sličnim zemljama

Share.