Windows Server 2008: Nove opcije za administratore

Sa novom verzijom operativnog sistema Windows Server 2008 stižu nam nove mogućnosti. To se odnosi i na Grupne polise. Dobili smo okruglo 700 novih polisa, a jedna od osnovnih razlika je što sada postoji Group Policy Preferences.

Tokom korišćenja Windows Servera 2003 veliki broj administratora oslanjao se na Group Policy Objects (GPO, grupne polise) kao na veliku pomoć u podešavanju i održavanju mrežnog sistema. U početku, svi su bili oduševljeni mogućnošću da centralizovano upravljaju velikim brojem računara i da na taj način imaju mogućnosti dizajniranja mrežnog sistema i okruženja.

Moram priznati da sam se, u većini slučajeva, susretao sa administratorima koji su grupne polise koristili kao sredstvo zabrane i uskraćivanja određenih mogućnosti sistema kako krajnji korisnici ne bi bili u prilici da "se igraju" sa računarima. To se prvenstveno pokazalo dobrim, jer je na taj način smanjen broj intervencija tehničke podrške (administratora) kod krajnjih korisnika. Naročito je iritiralo to što su se intervencije svodile na "servisiranje neznanja", a u veoma malom broju na stvarne probleme samog sistema.

I pored ovake mogućnosti za administratore, ostao je jedan deo podešavanja koje nije bilo moguće automatizovati pomoću grupnih polisa. Zato je bilo potrebno pisati razne skripte koje su se morale centralno skladištiti, zatim distribuirati i obavezno održavati. Pravljenje skripti često je bilo komplikovano, jer je za određenu aktivnost trebalo napisati "kobasicu" od skripta, a svi koji su to radili znaju da nije baš jednostavno.

Nove mogućnosti

Sa novom verzijom operativnog sistema (Windows Server 2008) stižu nam i nove mogućnosti. Tako je jedan od napredaka i u pogledu Grupnih polisa. Dobili smo okruglo 700 novih polisa, a jedna od osnovnih razlika je što sada postoji Group Policy Preferences (izbori) pored postojećih Group Policy Settings (podešavanja).

Većina administratora se prvo zapita kakva je razlika između GP Settings i GP Preferences. Pokušaću na ovo pitanje da vam dam odgovor kroz prost primer. Većina organizacija koristi dve vrste grupnih polisa: upravljive i neupravljive (managed/ unmanaged).

Upravljiva podešavanja (managed settings) su polise koje su obavezne (enforced). Obaveznim podešavanjima uskraćuje se mogućnost korisnicima da menjaju podešavanja. Ona smanjuju vreme održavanja, jer se njima distribuiraju standardne konfiguracije i podešavanja. Grupne polise su zato najbolja tehnologija za distribuiranje podešavanja u Microsoft Windows okruženju.

Za sve aplikacije

Neupravljiva podešavanja i izbori, nasuprot upravljivim podešavanjima, dozvoljavaju korisnicima da vrše promene izbora nakon distribuiranja istih. Eksplicitnim distribuiranjem izbora vršimo podešavanja operativnog sistema na radnim stanicama i prilagođavamo operativni sistem potrebama. Pored toga, Group Policy Preferances koristimo i za izbor opcija koje smo ranije mogli odraditi samo pomoću skripti ili nekih drugih alata.

To se uglavnom odnosi na podešavanje Windows okruženja, rada sa folderima, fajlovima, ini-fajlovima, mapiranje mrežnih diskova i niza drugih izbora. Važno je pomenuti da distribuirani izbori (preferances) ne zaključavaju interfejse, već krajnjim korisnicima ostavljaju mogućnost promene izbora sistemskih podešavanja.

Takođe, još jedna vrlo bitna prednost je što je Group Policy Settings moguće distribuirati jedino na Group Policy Aware aplikacije (aplikacije koje su "svesne" grupnih polisa), dok je Group Policy Preferances moguće primenjivati i na aplikacije koje su Non-Group Policy aware (uglavnom aplikacije koje nisu Microsoftovi proizvodi).