DVB-H: Neodoljivi šarm mobilne televizije

Ne tako davno, bio je popularan mali prenosni televizor, kojeg smo često nazivali "portabl". Da li ćemo uskoro dobiti i mobilnu televiziju? Odgovor na ovo pitanje će zavisiti od onih koji treba da koncipiraju i ponude uslugu, kao i od onih kojima će ona biti namenjena. Kad je reč o ovim drugim, problema ne bi trebalo da bude jer se do sada pokazalo da korisnici veoma lako i rado prihvataju nove servise. Ali, na strani ponuđača situacija je malo komplikovanija.

Danas, i da hoćemo da se odviknemo od mobilnih telefona, blekberija i ostalih servisa koji su nam dostupni, prosto ne bismo mogli. Ili, bismo, ali po koju cenu? Bez "umreženosti" poslovne prilike bi jednostavno prolazile mimo nas. Opštenje sa familijom, prijateljima i poznanicima vratili bismo na "predmobilno" doba. Da li poznajete nekoga ko bi to želeo? Verovatno ne.

Moderan čovek kao da je nomad: stalno je u pokretu. Da bi radio i kada je na nogama, on se naoružao mobilnim uređajima koje nosi sa sobom kao puž kućicu. Tako opremljen, on i ne mora da ide u kancelariju. A šta ako na sve to dodamo i "zrnce" zabave? Mobilni uređaji, doduše, već nude multimedijalne sadržaje, surfovanje Internetom, igranje igrica. Kao logična kruna ove "zabavne" strane mobilnosti nameće se televizija. Onda ne bismo morali ni da idemo kući, kao što danas sve ređe svraćamo u kancelariju.

Mobilna televizija, zapravo, već postoji, ali su njeni servisi, kao i kod IPTV-a, još u fluidnom stadijumu. Trenutno postoje različite ideje o mogućim uslugama, a tako će verovatno biti i dalje jer će se, kao i u sličnim tehnološkim pričama, potrebe i razvojne vizije međusobno stimulisati.

Evo nekih mogućnosti koje bi mogle da postanu manje ili više popularne: televizijski programi na zahtev, šeme njihovog emitovanja (TV-programi), vremenska prognoza, savremena varijanta teleteksa, ali i daljinsko glasanje na izborima, daljinska upozorenja (alarmi), online kvizovi, interaktivne igrice, download filmova, muzike, videa, portali za kupovinu, lokalne i turističke informacije, džuboks...

Ostavljamo  po strani pitanje TV pretplate, to jest kompleksnu temu o modernim koncepcijama u pružanju i tarifiranju usluga, reklamiranja kojima se definiše ekonomski održiv model. A da bi on bio zaista održiv, potrebno je zadovoljiti očekivanja, ne samo korisnika, već i emitera i operatera, proizvođača programa (produkcijske kuće, na primer), vlasnika infrastrukture, regulacionog tela za dodelu frekvencija za prenos signala, proizvođača ručnih prijemnika ili samo čipsetova u dobro opremljenim mobilnim telefonima...

Toki-voki

Počnimo opis tehnologije mobilne televizije demistifikacijom skraćenica: DVB-H znači Digital Video Broadcasting – Handheld, odnosno "digitalno emitovanje video signala – ručni uređaj". Jasno je da se H odnosi na uređaj sličan mobilnom telefonu, na čijem ekranu može da se prati TV, odnosno video sadržaj. Slično ovome, ni DVB-T ne predstavlja "vanzemaljsko" rešenje, naprotiv – T stoji za "terrestrial" čime se naglašava da je način prenosa zemaljski (a ne satelitski).

Preko satelita
Već je na vidiku i novija tehnologija, DVB-SH sa satelitskim prenosom. Testiranja su počela. Moguće je da će čipsetovi podržavati istovremeno DVB-H i DVB-SH pa će moći da postoje i hibridne mreže...o tome više drugom prilikom.

Prema kriterijumu brzina prenosa, DVB tehnologije mobilne televizije (DVB-H, ali i DVB-T) nalaze se između brzina prenosa u standardima GPRS, EDGE, UMTS, nastalih tokom razvoja druge generacije u mobilnoj telefoniji, i veoma brzog prenosa u WLAN (Wireless LAN) mrežama. S obzirom na ograničenje u pokretljivosti korisnika WLAN mreže, može se reći da DVB-H nudi niže brzine, ali sa mnogo većom mobilnošću.

Nova sloboda kretanja i gledanja sa DVB-H uređajem u ruci podseća na izum "walkie-talkie", koji je kod nas nosio popularno ime "toki-voki". Naravno, sve je sada mnogo kompleksnije, počev od novih zahteva korisnika, pa do nužne tehnološke nadgradnje i elegantne primene matematičkih metoda u telekomunikacijama.

Dok je DVB-T već široko prihvaćena tehnologija, DVB-H je njeno naknadno proširenje na mobilne ručne prijemnike.

Uz prethodnu napomenu da se kao interesantna poenta upotrebe ove tehnologije navodi i interaktivnost, skloni smo da zanemarimo početno nerazumevanje skraćenica i da se upišemo među korisnike koji nestrpljivo žele da uzmu u ruku novu igračku.

Kako bi se uštedelo na bateriji malog ručnog uređaja, koji ujedno može, ali i ne mora da bude mobilni telefon, DVB-H koristi tehniku prenosa u kratkotrajnim intervalima, uz čuvanje aplikacija ili naknadno slanje TV sadržaja iz prijemnog bafera na displej, dok je prijem za to vreme na pauzi. Ovo je moguće zahvaljujući velikim brzinama prenosa, a rezultat je ušteda baterije do čak 90 procenata.

Pojedinačnim servisima dodeljuju se pojedini kratki intervali. Ulazni signal ka modulatoru je MPEG-2 bez obzira da li govorimo o DVB-T ili DVB-H varijanti mobilne televizije. Najveća sličnost ove dve srodne tehnologije je na fizičkom nivou, gde postoje samo manja proširenja za DVB-H.

Slika 1. Protokoli u DVB tehnologiji

Jedna frekvencija

Servisi mobilne televizije po standardu DVB-H koriste radio-frekvencije iz UHF spektra. Kako se od DVB-H uređaja zahteva dobar prijem i u unutrašnjim prostorima (zgradama), neophodni su visoki nivoi emitovanog polja, a neželjena posledica toga bi mogle da budu česte i visoke interferencije (mešanja signala).
Da se ovo ne bi dešavalo, DVB-H koristi samo po jednu frekvenciju. Sa stanovišta projektovanja, mreže sa jednom frekvencijom (SFN – Single Frequency Network) su dosta "pitome" jer nema potrebe za kompleksnim preuzimanjem korisnika koji se kreće iz oblasti koju pokriva jedna emisiona stanice u oblast druge, a pored toga ovakva mreža je jeftinija.

Za radio emisiju se koristi COFDM za izjednačavanje vrednosti jačine SFN polja. Kako pri kretanju prijemnika kroz polje može doći do Doplerovog efekta (promene frekvencije), šalje se neprekidni pilot-signal koji prijemnik prepoznaje jer je to signal standardizovane frekvencije, te se efekat izmeren na njemu koriguje na frekvenciji korisnog signala na prijemu.

Pošto su poželjne velike jačine polja, logično je da se takozvani "dominantni predajnici" postave na visoke tornjeve. Ako ste želeli nov Avalski toranj, sada imate još jedan razlog da se radujete njegovoj obnovi. Sa tornja visine od 50 do 200 metara, primarnim signalom se pokriva velika regija. On se obnavlja sekundarnim transmiterima i ako je neophodno, unutrašnjim dodatnim antenama za pokrivanje zaklonjenog prostora (gap filler). Generalno, tornjevi su skupi i kompleksni, ali uzimajući u obzir da su oni izgrađeni za potrebe klasične zemaljske televizije, puštanje ovakvih servisa je brzo.

Signal mobilne televizije se pakuje u IP oblik, to jest u pakete kao što su oni koji se prenose Internetom. Video i audio tokovi podataka se, iz uobičajenog formata Real-time protokola (RTP), prebacuju (posredovanjem UDP protokola) u IP pakete. Oni sadrže video i audio signale za svaki servis posebno, kao i sve informacije o dostupnim servisima: ime, logo, informacije o pristupu. Zatim se svi ovi tokovi IP paketa dodatno pakuju u format propisan transportnim standardom MPEG-2 i taj postupak se zove multiprotokolarna enkapsulacija ili MPE (Slika).
Podrazumeva se i dodatak na kraju paketa koji služi za proveru da li je nastala greška u transportu. Kao što pokazuje ilustracija, MPE predstavlja način da se prenose podaci koji su organizovani u paketima uz pomoć poznatog transportnog nivoa kao što je to MPEG-2, i zato se MPE u "sendviču" između MPEG-2 i IP protokola smatra najvažnijim delom DVB-H platforme.

Poslovni modeli

Mobilna TV postaje sve popularnija širom razvijenog sveta i opstaje uz 3G i pored većeg broja konkurentskih tehnologija bežičnog prenosa. Ako bi DVB-H omogućavala emitovanje popularnih kanala, a 3G obezbedila sadržaj na zahtev i druge kanale, ove tehnologije mogu da budu komplementarne. Biznis model koji bi mogao da podrži ponudu tehnologije i servisa morao bi na uravnotežen način da definiše ulaganja i profite u nekoliko aspekata. Prvo pitanje je vlasništvo nad brendom mobilne televizije koji treba marketinški predstaviti da bi privukao i zadržao korisnike, odnosno agitovao na već postojeće korisnike drugih tehnologija i usluga ako je vlasnik brenda isti.

Stručnjaci za marketing treba da predvide da li je isplativije ponuditi slobodan program ili plaćen sadržaj po modelu Pay-TV. Treba još pomenuti planiranje tarifiranja i ekonomsko opravdanje interaktivnih usluga. Pretplata i autorizacija, zaštita (enkripcija) servisa, planiranje radio mreže samo su neki od brojnih tehničkih aspekata poslovnog modela. Zavisno od zakonske regulative u pojedinačnim državama, u ekonomski model mora da uđe komponenta vlasništva, dostupnosti i cene frekvencija. Tek tada dolazi na red izbor tipa DVB-H terminala i DVB-H mreže.

Strategija eventualnog približavanja i stapanja emitera i telekomunikacionih firmi mogla bi da ponudi "quad-play", to jest mobilni "triple play" (podaci, glas, TV), a takođe i komplementarnu pomoć od 3G, i to uz već postojeći sistem tarifiranja i veliku bazu korisnika. Drugačija raspodela uloga bi mogla da uvede model veleprodaje u kome bi prodavac izgradio DVB-H radio mrežu i naplaćivao njenu upotrebu emiteru ili telekomunikacionm prduzeću koji bi naručivao željenu protok za mobilnu televiziju. To bi dovelo do smanjenja potrebne investicije od telekoma ili emitera i zajedničke upotrebe resursa mreže, slično podeli vlasništva i posla u izgradnji autoputeva.

Iz ugla korisnika

Nove tehnologije koje pružaju nove usluge ili poznatu uslugu u inoviranoj percepciji (kretanje, dostupnost, interaktivnost) po pravilu veoma brzo stiču popularnost. Karakteristično je da im se "oprašta" početna nesavršenost. Glas iz mobilne mreže možda nije kristalno jasan kao što je to moguće u fiksnoj pod dobrim uslovima, TV slika deluje ponegde nedefinisano zbog IP prenosa video signala, (kratko)trajnost modernih ekrana je jedno od važnijih pitanja pri kupovini i tako dalje. Sve to se prihvata kao niska cena velikog napretka. Ipak, tolerancija na uhodavanje traje relativno kratko ako se drastično narušava komfor.

Rad marketinga na otkrivanju budućih potreba tržišta i prenošenja te informacije razvojnim timovima je kritična karika. Zato se kompanije koje razvijaju i pružaju tehnološki nove usluge, nove proizvode i koncepcije, zaista trude da veoma brzo poboljšaju kvalitet svoje ponude. Vrlo često se baš ta reč, kvalitet, koristi i u stručnom jeziku u telekomunikacijama, jer je to postala suštinska mera izgleda za uspeh na tržištu koje opisuju veća zaoštrenost konkurencije i brže promene nego ikada ranije.

Zaključak o potencijalnim korisnicima ovakvih usluga bi mogao da bude dvojak. Na prvi pogled, oni mogu sebi da dozvole luksuz izbora i potrage za skoro savršenom ponudom o kojoj, iskreno, do juče nisu ni sanjali. Sa druge strane, bar kada je u pitanju poslovna upotreba, navešćemo primedbu jednog korisnika BlackBerry-ja: "Dajte nekome ovakvu igračku i on će odgovarati na mailove po dvadeset i četiri sata dnevno". Vreme će uskoro pokazati da li će mobilna televizija naći mesto u poslovnim aplikacijama ili će prevashodno ostati sredstvo neodoljive zabave.