VoIP na WLAN mrežama: Evropske perspektive tehnologije VoWLAN

U poslednje vreme mnogo se piše o potencijalu tehnologije prenosa glasa preko internet protokola (IP) na bežičnim lokalnim mrežama (WLAN). Ovaj koncept se popularno naziva VoWLAN, a zanimljiv je po tome što primenjuje opremu koja je većini dostupna (ako već nije instalirana) i odgovarajući softver, odnosno usluge, dostupne čak i u besplatnoj varijanti. Iako se mogu čuti očekivanja da će prenos glasa preko bežične lokalne mreže doneti revoluciju u navikama i ponašanju korisnika, sudeći po tome kako operateri pružaju i uvode usluge, analitičarske kuće InCode i Northstream sugerišu da je ipak reč o evoluciji sa predvidivim tokom...

Za razliku od obavljanja glasovnih poziva preko posvećenih telefonskih centrala i telekomunikacionih mreža, kod tehnologije VoIP se za prenos glasa koriste paketne IP mreže i specijalizovani protokoli pomoću kojih se omogućava pozivanje sagovornika. Među potencijalne koristi za preduzeća koja primenjuju VoIP tehnologije, ubrajaju se efikasnija upotreba mrežnih resursa (npr. ne emituje se tišina), upravljanje jednom mrežom a ne dvema (mrežom za podatke i mrežom za prenos glasa), kao i manja ulaganja u opremu (koristi se postojeća Ethernet mreža). Tehnologiju VoIP tradicionalno prate problemi sa kvalitetom usluge, ali se oni, na zadovoljstvo korisnika ubrzano rešavaju.

WLAN je skup radio tehnologija koje se obično koriste za bežično povezivanje laptopova u poslovnim mrežama. Tehnologija WLAN se dobro pokazala u razmeni podataka unutar kancelarija. Lepota ove tehnologije ogleda se u tome što je obim proizvodnje drastično smanjio cene WLAN opreme učinivši je široko dostupnom kupcima, kako preduzećima, tako i domaćinstvima.

VoIP na WLAN-u bi mogao da se primeni u tri različita okruženja: na mestima sa javnim pristupom Wi-Fi mrežama (tzv. hotspotovima), u kancelarijama i u domaćinstvima. Pokušaćemo da sagledamo mane i prednosti primene VoWLAN tehnologije u svakom od navedenih okruženja, ali i da ukažemo na ključna pitanja kada je reč o primeni ove tehnologije u Evropi.

VoIP na javnim mestima sa bežičnim pristupom Internetu

WLAN se često dovodi u vezu sa omogućavanjem pristupa Internetu bežičnim putem na javnim mestima gde provajderi usluga nude dnevnu i mesečnu tarifu za pristup WLAN-u na mestima gde se poslovni svet okuplja. Provajderi u Evropi obično ne ostvaruju visoku dobit baveći se striktno ovim poslom, a često nisu voljni da kažu koliko na tome zarađuju (ili gube). Neki analitičari govore da bi bila dobra ideja za ove kompanije da u svoje usluge uvrste prenos glasa na bazi već postojeće infrastrukture i da tako probaju da povećaju svoje profitne margine. Ali da li je to zaista ostvarivo? Nažalost, možemo pronaći najmanje šest razloga zašto takav potez verovatno ne bi doneo veće, dodatne prihode provajderima hotspotova.

Upotrebljivost

U poređenju sa mobilnom tehnologijom, WLAN ima slabiju reklamnu poziciju, lošiji sistem autentifikacije korisnika, slabiju mobilnost na javnim mestima i lošije mogućnosti upravljanja kvalitetom usluge. Na javnim mestima korisnicima često treba i nekoliko minuta da podese svoje kompjutere kako bi pronašli odgovarajuću bežičnu mrežu, da dobiju pristup, da se priključe na Internet itd. Za glasovnu uslugu kao što je VoWLAN, sve ovo su nepovoljnosti koje podstiču potencijalnog korisnika da se pre lati tradicionalnog mobilnog telefona na licu mesta.

Pokrivenost

Dok su mreže mobilne telefonije dizajnirane da pokrivaju velika područja, WLAN tehnologije su osmišljene da obezbede veliku brzinu protoka podataka u okviru nekog manjeg prostora (kafić, kancelarija, hol). Za telefonske pozive nije bitna velika brzina obrade podataka. Pri tom, mala je verovatnoća da će ljudi tražiti u okolini javna mesta sa WLAN-om kako bi obavili poziv, kada je za to mnogo jednostavnije upotrebiti mobilni telefon sa bilo koje lokacije. Osim toga, pristupno mesto (access point, AP) ima ograničenu pokrivenost, tako da čak i hoteli nude WLAN samo u svom lobiju, a ne i u sobama gostiju ili na drugim spratovima.

Mobilni telefoni su masovno rasprostranjeni

Rasprostranjenost mobilnih telefona još više potkrepljuje prethodno navedene argumente o upotrebljivosti i pokrivenosti. Bilo koja bežična glasovna tehnologija koja se suprotstavlja mrežama mobilne telefonije zaista bije tešku bitku. Široka rasprostranjenost je razlog zašto ljudi sve više vole prvo da pokušaju da dobiju broj na mobilnom telefonu, zatim fiksni broj na drugom mestu, kada žele sa nekim da stupe u kontakt. Jednom kada VoIP postane rasprostranjen u fiksnim mrežama, vrlo je verovatno da će operateri mobilne telefonije ponuditi slične usluge preko mreža mobilne telefonije (koje će biti pravi VoIP ili će samo imati konkurentnije cene) kako bi izbegli osipanje korisničke baze. Stoga je teško razlučiti bilo kakav stvarni doprinos WLAN-a glasovnoj komunikaciji na javnim mestima.

Standardizacija

VoWLAN postavlja nove zahteve u pogledu kvaliteta usluge koja se obavlja preko WLAN-a, posebno po pitanju brzog prebacivanja između pristupnih tačaka i maksimalne latencije pri prenosu podataka. U ovoj oblasti razvija se industrijski standard, ali on još nije dovršen. Brzom prebacivanju među tačkama prijema (koji je potreban ako se krećete unutar aerodroma ili hotela) može biti potrebno još oko godinu i po dana da dosegne nivo nečega što je industrijski standardizovano i na nivou koji to ostvaruje npr. GSM mreža mobilne telefonije. Vlasnička (proprietary) rešenja koja se bave ovim problemima, budući da su privatna, ne mogu se koristiti tamo gde se koriste WLAN proizvode različitih proizvođača (a ne proizvodi i rešenja dobavljača dotične vlasničke tehnologije).

Spremnost da se plati

Vrlo je verovatno da većina korisnika bežičnih LAN mreža na javnim mestima poseduje mobilne telefone. Iako postoje tarife koje se primenjuju za prenos podataka u WLAN mrežama na javnim mestima, naplativa cena za pozive preko WLAN-a ograničena je cenama poziva preko mobilne telefonije. Takođe, malo je verovatno da bi se pozivi obavljali preko WLAN-a ako bi za to trebalo platiti više u odnosu na prenos podataka pomoću računara, jer postoje VoIP aplikacije kao što je Skype, koje ovu uslugu obezbeđuju besplatno ili uz minimalnu nadoknadu. Nezavisni WLAN hotspot provajder verovatno bi trebalo da bude veliki "igrač" koji bi mogao spustiti cene poziva na nivo mobilne ili čak fiksne telefonije. Dakle, poslovanje provajdera na javnim mestima ne bi se značajno poboljšali ukoliko bi se ponudila usluga VoWLAN.

Neprirodna kombinacija

Da li bi korisnici bili voljni da se pretplate na kombinovanu uslugu WLAN plus VoIP? Po našem mišljenju, veća je verovatnoća da bi korisnici više voleli da koriste posebnu VoIP pretplatu, tako da bi mogli da koriste isti telefonski broj/adresu kada su kod kuće, u kancelariji ili na javnom mestu. Ako se ovo pokaže tačnim, dobavljač WLAN-a na datom hotspotu mogao bi naplaćivati veoma malu dodatnu sumu za "glasom nadograđenu" uslugu, budući da za nju ne postoji veliko interesovanje korisnika.

Jedan pogled unazad potvrđuje verovanje da će VoWLAN na javnim mestima biti veoma ograničena pojava i neće doneti nikakve značajne prihode za evropske provajdere usluga na javnim mestima. Neko bi mogao da zamisli upotrebu VoWLAN-a kao neku vrstu mobilnog telefona siromašnog čoveka. Ovo su pokušali devedesetih godina prošlog veka koristeći CT-2 tehnologiju u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji bez ikakvog komercijalnog uspeha. U Japanu PHS je uvek imao tešku situaciju zbog konkurencije sa mobilnim operaterima: čak i najveći japanski operateri imaju poteškoća da svojim PHS uslugama ostvare profit. U Kini, s druge strane, PHS je uspešan ali po cenama fiksne telefonije. Ova iskustva ukazuju na to kakvoj bi se zaradi po minutu mogao nadati hotspot provajder, premda po mnogo nižoj ceni poziva nego što je imaju PHS operateri širom zemlje.

VoWLAN u kućnom ambijentu

Cena WLAN opreme pala je na nivo koji je primamljiv rezidencijalnim korisnicima u Evropi. Zajedno sa sve većim prodorom širokopojasnog pristupa Internetu u Evropi i približno jednakim rastom popularnosti VoIP-a (usled nižih cena VoIP-a za međunarodne i međugradske pozive) VoWLAN je postao pretnja za operatere mobilne i fiksne telefonije.

Za korisnika sa kućnom širokopojasnom vezom postoje dva modela primene VoIP-a. Ako korisnik već ima instaliran bežični DECT telefon, potrebno je da kupi VoIP- DECT adapter za telefon koji se instalira na DECT baznu stanicu. Tehnički, ne koristi se čista VoIP tehnologija, ali iz korisničke perspektive nema neke bitne razlike. U drugom slučaju, ako korisnik još uvek ne poseduje DECT telefon, mogao bi da izabere WLAN telefon u kombinaciji sa Wi-Fi pristupnom tačkom. Tako je u mogućnosti da na istoj kućnoj bežičnoj mreži koristi VoIP i nastavi da prenosi podatke preko IP-a. Nedavno se pojavila i alternativa u obliku mobilnih telefona (za ćelijske mreže) sa mogućnošću povezivanja na WLAN mreže. (O nekim modelima smo pisali u prošlom broju u rubrici Mobilnost.) Koje od ovih tehnologija će na duže staze dominirati u kućnom okruženju? Verovatno se odgovor na ovo pitanje svodi na cenu tehnologija. Sa jedne strane DECT tehnologija, koji se snažno odupire uticaju, predstavlja jednu vrlo moćnu tehnologiju koja se može koristiti bez ograničenja po pitanju opsega radnih frekvencija koje se koriste, a pri tom ima i veliku instaliranu bazu. Kada se korisnik jednom navikne na fiksnu vezu za prenos podataka velike brzine, obično kreće da koristi i VoIP preko nje. Od tog prvog koraka do toga da se prebaci na bežični VoIP koristeći kućnu WLAN mrežu, deli ga samo jedan, i rekli bismo, mali korak.

Dell’Oro Group procenjuje da se u domovima četvrtine kućnih korisnika širokopojasnih konekcija u Evropi koristi i bežična mrežna infrastruktura. Ovum procenjuje da će tržište korisnika VoIP-a porasti sa skoro 15 miliona na kraju 2004. godine do 197 miliona korisnika na kraju 2008. godine. Ovo su podaci koji ukazuju na potencijal rasta VoWLAN-a u domovima korisnika, a verujemo da je glavna prepreka VoWLAN-u usvajanje čistog VoIP-a (za korisnike koji ne koriste računare, već samo VoIP telefone, o kojima smo pisali u broju 69 našeg časopisa, u rubrici Oprema). Međutim, ovaj rast korisničke baze VoIP-a će u velikoj meri zavisiti i od predznanja potencijalnih kupaca, zatim ponude digitalnih pretplatničkih linija (DSL-a) nezavisno od fiksnih telefonskih linija, te od cena posvećenih VoIP uređaja (trenutno se cene kreću oko 100 USD) i drugih faktora. Jednom kada se formira dobra baza VoIP korisnika, suočićemo se sa dve prepreke za primenu VoWLAN-a u domaćinstvima:

Prvo, potrebni su pouzdani i jednostavni aparati kako bi se korisnici brzo navikli na njih i stekli dovoljno samopouzdanje za njihovo korišćenje. Potrebno je da poznavanje upotrebe VoWLAN-a bude uporedivo sa poznavanjem DECT-a ili fiksne telefonije. Može se očekivati da će korisnici u prvo vreme preferirati posvećene VoWLAN telefone i da će proći dosta vremena dok se većina njih nauči da VoWLAN koristi na PC-u, pomoću softvera i kompleta slušalice i mikrofona, odnosno USB telefonske slušalice za PC. Cene specijalizovanih WLAN aparata su još uvek nepristupačne i proći će još neko vreme dok se tako "pametni" VoWLAN telefoni ne učine dostupnima širokoj bazi korisnika.

Drugo, premda teorijski jednostavna, VoWLAN oprema je za običnog kupca komplikovana za instalaciju i konfiguraciju. Složenost podešavanja VoWLAN opreme je veća od one koju smo imali kod WLAN tehnologija. Ukoliko se ona ne pojednostavi, VoWLAN tehnologija rizikuje da ostane u domenu kompjuterski vrlo obrazovanih pojedinaca ili da bude instalirana od strane tehničkog osoblja firme koja prodaje VoWLAN opremu.

Pristup mobilnog operatera kućnom VoWLAN-u

Ako WLAN tehnologiju instaliraju sami korisnici, nema dodatne mogućnosti za naplatu za provajdere usluga mobilne telefonije (ovo se tiče i VoIP/DECT i VoIP/WLAN varijanti). Međutim, mobilni operateri su počeli da istražuju kako bi WLAN mogao da se integriše u jezgro GSM mreže, omogućavajući mobilnim operaterima da odigraju značajni ulogu u domovima i na drugim mestima. Ovaj projekat se zove UMA (Unlicensed Mobile Access) i brine se o identitetu svakog pojedinačnog korisnika bez obzira da li koristi mobilnu ili WLAN mrežu za pozive, kao što se brine i o prebacivanju između ove dve tehnologije. WLAN kućna infrastruktura bi mogla da se integriše u mreže mobilnih operatera koristeći izlaz na glavnu telekomunikacionu mrežu preko širokopojasne kućne linije krajnjeg korisnika. Kombinovani mobilni i fiksni operateri su glavni igrači koji ovde imaju prednost budući da kontrolišu čvorišta u kojima se sastaju širokopojasne konekcije sa fiksnom i mobilnom telefonijom. Takođe se može očekivati saradnja između mobilnih operatera i kablovskih TV operatera na tom planu. U tom slučaju bi se umesto širokopojasne (DSL) konekcije koristila kablovska mreža do istog takvog čvora sa izlazom na bežičnu i zemaljsku telefonsku infrastrukturu.

Ovaj scenario je zanimljiv, budući da krajnjem korisniku omogućava da ima samo jedan telefonski aparat i kod kuće i bilo gde drugde. Međutim, prvo moraju biti prevaziđeni tehnički i ekonomski problemi u vezi sa veličinom WLAN čipsetova, njihovom cenom i trajanjem baterije pri korišćenju WLAN mreže (dok ne stignu standardi za mobilni Wi-Fi o kojima smo pisali u Temi broja 69 našeg časopisa). Godine 2004. prodato je oko 113.000 WLAN telefonskih aparata širom sveta uključujući 8.000 WLAN/GSM telefona. Ovaj razvoj je očigledno još u početnom stadijumu i mi još uvek čekamo na niske cene WLAN/GSM aparata koji će moći da se pohvale prihvatljivom autonomijom u režimu pripravnosti (dok se uređaj ne koristi za razgovor). Analitičari procenjuju da će 2009. godine biti isporučeno 50 miliona komada telefonskih aparata koji podržavaju WLAN/GSM komunikaciju ili oko sedam posto ukupno prodatih uređaja, što sugeriše da će pomenuti problemi uveliko do tada biti prevaziđeni. U prvo vreme će se WLAN/GSM aparati nuditi prvenstveno poslovnom svetu (kao što je to sugerisala kompanija Nokia u novembru prošle godine).

Sve u svemu VoWLAN zaista ima prostora za osvajanje korisničke baze u privatnim domovima. Međutim, da bi evropski mobilni operateri dobili udela u ovom profitu, treba da prihvate UMA, realizuju njegov višegodišnji plan, dokažu njegovu upotrebljivost i dokažu da mogu da prevaziđu unutrašnji otpor i dostignu cene koje se krajnjim korisnicima čine atraktivnim.

VoWLAN kao produžetak VoIP mreže preduzeća

Iz ugla korporativnih korisnika VoWLAN je zamena za DECT telefoniju i jednim delom za virtuelne bežične privatne centrale (Virtual Wireless PBX) kakve nude mobilni operateri kroz usluge zatvorenih korisničkih grupa i sl. Ovo su jedna za drugom zamene za običnu fiksnu telefoniju i mini telefonske centrale u firmama. Pokretači prelaska sa pomenutih na VoWLAN tehnologiju u firmama mogli bi se svesti na sledeće:

Penetracija WLAN-a

Kako je prisustvo WLAN-a sve veće, operativni troškovi podržavanja dve bežične mreže (WLAN-a i DECT-a) postaju sve veći. Budući da DECT još uvek ima nekoliko prednosti nad WLAN-om po pitanju glasovne tehnologije, ne očekuje se da kompanije odbace svoje postojeće DECT sisteme. Logično, WLAN-u se primarno okreću kompanije koje osnivaju nove kancelarije, gde nemaju zatečenu DECT tehnologiju. Ova preduzeća bi mogla da uštede instalirajući mrežnu infrastrukturu za jednu, umesto za dve mreže.

Penetracija VoIP-a
VoIP u preduzećima se već neko vreme koristi za upućivanje poziva između dve ili više firminih centrala koje su u geografski udaljene (npr. u različitim zemljama ili na različitim kontinentima). Koristeći iznajmljene širokopojasne IP linije i za prenos podataka i za glasovnu komunikaciju, kompanije mogu da uštede na operativnim troškovima, posebnoj mrežnoj administraciji, održavanju i naplati naknade za međunarodne i međugradske pozive. Neke kompanije su otišle dalje i instalirale rešenja na bazi IP telefonije koja preusmeravaju VoIP komunikaciju na kancelarijske IP telefone (IP telefonske terminale). Stoga je proširivanje ovakvog scenarija upotrebom VoWLAN-a sasvim prirodno. Naravno cilj je da se ponovo koristi postojeća VoIP infrastruktura.

Primena integracije
Uočavamo značajan napredak u međusobnom približavanju i interoperabilnosti savremenih sistema za e-mail, upravljanje ličnim informacijama, zajedničkim imenikom i mogućnostima za kolaboraciju (kao što je Microsoft Exchange i Lotus Domino) sa jedne strane i privatnih centrala koje se koriste u firmama, sa druge strane. Ova vrsta integracije informaciono-komunikacionih tehnologija može doprineti značajnom unapređenju usluga za krajnjeg korisnika i upotrebne vrednosti telefona sa žičnom vezom (kao i softverskih telefona koji rade na PC-u), pri čemu kontrola nad telefonijom ostaje unutar kompanije. Može se očekivati da će se mnoge pogodnosti pomenute integracije ICT-a preslikati na VoWLAN, razvijajući dalje ovu tehnologiju. Izrazite mogućnosti integracije su karakteristične za informacione tehnologije, što bi moglo da pogura stvar u pravcu IT-a. Povezivanje na bazi mrežnih tehnologija kao što je WLAN, išlo bi na račun povezivanja na bazi klasičnih telekomunikacijskih tehnologija kao što je DECT ili korisnička GSM mreža zatvorenog tipa.

Integracija sa mrežama mobilne telefonije

UMA tehnologija predstavlja potencijalno moćno oružje za mobilne operatere u borbi za korisnike, naročito u SMB segmentu. Naime, preduzeća male i srednje veličine često su voljna da svom operateru prepuste vođenje Virtual Wireless PBX servisa. Stoga, UMA je moguća pretnja za čisto fiksne operatere. Očekujemo da UMA tehnologija bude manje interesantna za veća preduzeća pošto je kontrolisana od strane operatera i ne integriše se dobro sa korporativnom PBX opremom. Velika preduzeća će pre birati SIP (Session Initation Protocol) telefoniranje koje se primenjuje u VoIP rešenjima.

Nasuprot situaciji koju smo imali kod javnih mesta sa bežičnim pristupom Internetu (hotspotova), kod preduzeća je zbog nezavršenih standarda za VoWLAN neophodna kontrola i nad mrežnom opremom i nad IP terminalima (hardverskim IP telefonima ili softverskim IP klijentima koji koriste PC). Ovo takođe znači da su preduzeća upućena na to da sama primene rešenja za obezbeđivanje kvaliteta usluge (QoS), transfer između ćelija i zaštitu od sigurnosnih propusta današnjih WLAN standarda.

Budući da evropske kompanije teže ka tome da u svojim redovima imaju kompetentne IT službenike, može se očekivati da će se IT odeljenja kompanija odlučiti da sama kontrolišu VoWLAN opremu i usluge, i na taj način uspešno sprečavati operatera (mobilne ili fiksne telefonije) da svoju sferu uticaja proširi na prostorije svojih klijenata. InCode i Northstream očekuju lagani prelazak na VoWLAN po preduzećima. Ovaj pak neće doneti značajnu zaradu operaterima, budući da će operateri na pozicijama koje zauzimaju danas: nadomak kancelarijskih WLAN-ova i VoIP sistema velikih firmi. UMA projekat može biti zanimljiv naročito za manje kompanije. UMA može uticati na aktuelni trend smanjenja tržišta za PBX opremu usled upliva operatera koji nude Virtual Wireless PBX usluge.

•••

DECT će nastaviti da živi još dosta dugo zahvaljujući velikom broju postojećih instalacija, niskim troškovima i činjenici da radi u frekventnom opsegu za koga nije potrebna licenca.

Tehnologija VoWLAN donosi očigledne pogodnosti za krajnje korisnike. Može se očekivati da će manji broj korisnika u nekom srednjem roku uvesti VoWLAN u svoje domove, a da će se VoWLAN u većoj meri primenjivati u kancelarijama, gde se mogu očekivati implementacije u srednjem i dužem roku. Informisanost je pak najbolje oružje u zaštiti interesa korisnika, i kada se jednom "provali" šema za ekonomičnije telefoniranje, velika je verovatnoća da će korisnici munjevito učiti jedni od drugih, kao i firme od drugih firmi.

VoWLAN je interesantan za dilere i implementatore VoIP i WLAN infrastruktura jer im otvara dosta mogućnosti za prodaju opreme, implementaciju, integraciju i obuku. Razvoj VoWLAN-a im ide na ruku jer podrazumeva i razvoj WLAN mreža i aplikacija za kolaboraciju, glasovne pošte, pozivnih centara...

Za provajdere bežičnih usluga i mobilne operatere ima manje razloga da pozdrave prodor VoWLAN-a. Za mobilne operatere je teško da kontrolišu dve oblasti u kojima se očekuje da će VoWLAN imati uspeha: kuća i kancelarija. Premda se u nekim zemljama nude usluge mobilnih operatera za kućne korisnike i za firme (Virtual Wireless PBX), verujemo da je mogućnost zarada u Evropi od ovih tržišnih segmenata ipak mala.

U Evropi se veliki deo poziva mobilnim telefonom obavlja od kuće (33%) i na poslu (24%), a manji deo razgovora se obavlja u pokretu, izvan urbanog područja. Ovo sugeriše da postoji šansa da se u kući i u kancelariji koriste WLAN mreže za telefoniranje i da mobilni operateri lako mogu da izgube deo saobraćaja koji se sada (skuplje) tarifira preko ćelijske (GSM) mreže.

Pojavljivanje mobilnih telefona sa kombinovanim WiFi i GSM mogućnostima potencira primenu VoIP-a. Tamo gde ne mobilni operateri ne budu zaštitili svoje tržište na odgovarajući način mogli bi da se nađu u "čudu". UMA projekat bi mogao da predstavlja jednu od potencijalnih mera zaštite tržišta, tako što bi omogućio korisnicima da imaju samo jedan bežični aparat i kod kuće i van nje. Međutim, pozivi preko WLAN infrastrukture mogu da se naplate po mnogo nižoj tarifi od običnih (mobilnih) poziva, što povlači pitanje da li će ovo doneti bilo kakav dodatni prihod mobilnom operateru. U zemljama u kojima je penetracija širokopojasnih konekcija u domaćinstvima manja ili zanemarljivo mala (kao kod nas), mobilni operateri ne moraju da brinu o smanjenju broja poziva preko ćelijske mreže usled kućnih VoWLAN instalacija. To pak ne znači da će u firmama u kojima postoji odgovarajući širokopojasni pristup Internetu, zaposleni doveka posezati za mobilnim ili DECT telefonom. Menadžerima takvih firmi postaće jasno da je isplativije uvesti VoWLAN, nego plaćati visoke telefonske račune za pozive koji se u okviru firme obavljaju preko službenih mobilnih telefona.