IO 108 - Tema broja: Poslovna inteligencija

Pojam Business Intelligence (BI), ili kako se kod nas prevodi Poslovna inteligencija, odnosi se na veštine, tehnologije, aplikacije i prakse koje se koriste da pomognu biznisu da usvoji bolje razumevanje sopstvenog komercijalnog konteksta. Osnovni cilj business inteliligence koncepta je podrška procesu boljeg donošenja odluka. Uprkos činjenici da je ovaj termin prvi put upotrebljen u studiji tadašnjeg IBM-ovog analitičara Hansa Petera Luhna davne 1958. godine, označavajući "sposobnost razumevanja međusobne interakcije prezentovanih činjenica na način kako bi se akcije vodile u željenom smeru", tek poslednjih godina BI je kao koncept šire prihvaćen u svetu. U poslednje vreme se i kod nas sve više govori o Poslovnoj inteligenciji kao načinu obezbeđivanja dobrih i pravovremenih odluka i sve se više firmi, onih koje zrelo razmišljaju o svom poslovanju i prate sve brži tehnološki napredak, odlučuje za implementaciju BI prakse i prednosti koje ona nudi.

O značaju implementacije BI-a govori i podatak iz Gartnerovog istraživanja urađenog 2009. godine po kome će, zbog nedostatka informacija, procesa i alata, tokom 2012. godine više od 34 % od 5000 vodećih svetskih firmi izgubiti mogućnost donošenja ispravnih odluka koje se tiču značajnih promena u njihovom poslovanju i učešću na tržištu. Budući da je jedan od primarnih zadataka našeg časopisa praćenje svetskih trendova u poslovanju i njihove primene u praksi, u ovom broju donosimo priču o Poslovnoj inteligenciji iz ugla stručnjaka koji se bave upravo ovom oblašću. 

Poslovna obaveštenost – prioritet CIO

Performanse iz prošlosti nisu garancija budućih rezultata. Ovakav žargon investicionog plana nikada ranije nije bio primereniji poslu uopšte nego u doba postfinansijske krize i pred oporavljanje ekonomije. Sada više nego ikada izvršni rukovodioci, korporativni direktori i finansijska tržišta ne žele iznenađenja…

Prilično je jasno da upravo zbog toga poslovna obaveštenost postaje primarna inicijativa i prioritet CIO, jer izvršni rukovodioci zahtevaju bolji pregled i obaveštenost. Problem je što BI često nije tako idealan – više je donosio uvid u prošlost, ali ne i u trenutne performanse ili buduće perspektive.

Baš zbog toga je”IDC Business Intelligence Roadshow 2009”, održan krajem oktobra, pažnju fokusirao na novu generaciju poslovne obaveštenosti koju odlikuju prediktivna analitika, monitoring performansi u realnom vremenu i mnogo brža analitika. Dodatni faktor, softver kao usluga, obećava da će u budućnosti izmeniti tržište BI-a tako što će pomoći kompanijama da novu generaciju sistema pokreću još brže.

Prediktivna analitika

Prediktivna analitika koja je inače bila segment sa najvećim interesovanjem u svetu dobila je ovih dana još više na popularnosti. Ona koristi algoritme i kombinacije kalkulacija kako bi uočila trendove, rizike i prilike na načine kakvi do sada nisu bili mogući sa istorijskim izveštavanjem.

Između dve krajnosti “retrovizor” izveštavanja i napredne prediktivne analitike leži monitoring u realnom vremenu. Front-line menadžeri i rukovodioci sve više žele da znaju šta se dešava upravo sada – upravo u ovom sekundu, a ne juče ili pre samo 10 minuta. Upravo tu tehnologija obrade tekućih podataka (stream processing) počinje da se kreće van kutaka industrijske upotrebe. Praćenje u realnom vremenu detektuje događaje i obrasce događanja kao tokove podataka kroz transakcijski sistem, mreže ili komunikacione kanale. Primenjivost takve tehnologije dokazana je na Wall Streetu i u industrijama koje obiluju protokom podataka. Tehnologija obrade tekućih podataka pruža trenutni uvid kojoj konvencionalni BI ne može da parira.

Obrada u memoriji

Predviđanja i analiza u realnom vremenu nisu potpuno novi koncept BI-a, ali obrada u memoriji ih čini sve više praktičnim. Do pojave naredne generacije proizvoda obrade „u-memoriji”, obično je bilo potrebno unapred definisati upite, sumirati podatke, kao i sačekati dugotrajne upite za "šta ako" istraživanja. Svi ovi zahtevi su sputavali spontano istraživanje. Proizvodi „u-memoriju”, za razliku od alata koji istražuje istorijske podatke na disku, učitavaju ogromne skupove podataka u RAM tako da ljudi mogu da vrše upite u sekundi, za šta bi im bile potrebne minute čak sati sa uobičajenim alatima.

Četvrti faktor u narednoj generaciji BI-a adresira mesto gde je potrebna brzina postavke. Sa softverom-kao-uslugom, BI ne zahteva mesece ometanja i prekida pri izgradnji skladišta podataka ili nove aplikacije tržnice podataka. Takav pristup je zanimljiv manjim prodavnicama.

Naredna generacija BI tehnologije se još uvek razvija i dolazi sa puno rizika. Predviđanje obično zahteva statističnu stručnost što je oskudno i skupo. Monitoring tokova podataka u realnom vremenu može biti od pomoći, ali samo ako možete da odgovorite u istom trenutku kada otkrijete mogućnost ili opasnost. Alati brze „u-memoriji” analize se žustro prodaju, ali mogu da zahtevaju od preduzeća da se ponovi sa 64-bitnim hardverom.

Ukoliko se, međutim, prevaziđu sve ove zamke, nećete se vraćati na izveštavanje od nedelju dana i predviđanja bazirana na nagađanjima.

Data Vault metodologija

U današnje vreme teško je opravdati ulaganja u IT projekte, pogotovo ako su vezana za pojmove kao što su poslovna inteligencija i skladištenje podataka. Iako postoji svest o neophodnosti ove dve komponente, BI (business intelligence) i DWH (datawarehouse) projekti predstavljaju isuviše veliki finansijski rizik i prevelik izazov u nesigurnim vremenima.

Budžeti se smanjuju dok potreba za informacijom raste. Takođe, današnje društvo je “driven by information overload” i brzinom reagovanja. To znači da se veći broj podataka mora obraditi u kraćem vremenu sa minimalnim  finansijskim ulaganjima da bi se zadržala prednost nad konkurencijom ili, sve češće, samo “status quo”.

Kompletan tekst možete pročitati u našem virtuelnom izdanju