Storage System – strateška odluka kompanije

Nikola Grujičić, RRC

Implementacija storidž sistema je strateška odluka kompanija koja bi trebalo da doprinese unapređenju poslovanja i procesa donošenja odluka. Kompanija RRC jedna je od najuspešnijih na našem tržištu kada je u pitanju ova oblast. Nikola Grujičić, EMC Business Development Manager u RRC Srbija, govori za Internet ogledalo o poslovanju svoje firme, značaju storidž sistema i dilemama sa kojima se susreće na našem, još uvek nedovoljno obaveštenom, tržištu.

Nedavno ste iz Fujitsu –Siemensa prešli u RRC koja važi kao jedan od najozbiljnijih distributera u Evropi, pa shodno tome i kod nas. Radite na poziciji Business Development Managera zaduženog za storidž sisteme. Pojasnite našim čitaocima šta konkretno radite i koje sisteme zastupate?
 
RRC je početkom 2008. godine pokrenuo distribuciju EMC storage sistema. Kompanija EMC je vodeći proizvođac sistema za skladištenje podataka i pratećeg softvera, i može se pohvaliti najkompletnijim portf- oliom proizvoda i rešenja. Ideja sa kojom smo počeli bila je edukacija partnera i krajnjih korisnika kada su u pitanju rešenja za skladištenje podataka u cilju približavanja pomenutih uređaja i rešenja malim i srednjim preduzećima.

Ono što smo znali na samom početku jeste da će ceo ovaj posao biti veoma težak i neizvestan. Kada smo počinjali, kolege iz branše su nam se obraćale sa nerazumevanjem zašto pokrećemo distribuciju "skupih" proizvoda. Svi su nas pitali: "Kako očekujete da ćete prodati nešto kada vam je cena najjeftinijeg proizvoda 5000 evra?" Međutim, iza celog projekta stala je "nekolicina nas iskusnijih", stao je menadžment RRC-a i stao je vendor EMC, i evo zajedničkim snagama idemo napred skoro 2 godine.

RRC je bio dobar izbor, jer je strategija same kompanije zasnovana na "Vale added" distribuciji, nema tzv "box movinga", nego smo uključeni u kompletan proces prodaje i implementacije rešenja od samog početka. Od samog starta partnerima smo ponudili pomoć u samoj prodaji, pomoć pri implementaciji rešenja, kao i pozamašan lokalni stok rezervnih delova dovoljan da svi potencijalni kvarovi na sistemima budu otklonjeni u okviru 4 radna sata.
Ceo proces počinje inicijalnim razgovorom sa korisnikom, na kome se upoznajemo sa strukturom informacija u kompaniji, o poslovnim procesima, aplikacijama koje su u upotrebi, operativnim sistemima, trenutno implementiranom hardveru, broju zaposlenih u IT-u, njihovoj obučenosti itd. Jednostavno pokušavamo da dobijemo kompletnu sliku o stanju u kompaniji. Nakon toga pravimo demonstraciju za korisnika u nešem demo centru, u cilju dodatnog pojašnjenja i približavanja tehnologija koje će biti ponuđene. U sledećem koraku predlažemo rešenje vodeći računa o poslovnim planovima i potrebama korisnika u narednih 3-5 godina. Implementacija rešenja se deli u funkcionalne faze u skladu sa budžetom kojim kopanija raspolaže. Nakon nabavke opreme naši sertifikovani inženjeri implementiraće sistem u skladu sa zahtevima korisnika. Sve sisteme karakteriše visoka dostupnost (99.999%), ali bez obzira na to preporučujemo korisnicima da potpišu Ugovore o održavanju u kojima će precizno definisati vremena u kojima će tehničari dijagnostikovati i otkloniti kvar.

Pretpostavljam da većina naših čitalaca zna šta su Storidž Sistemi. Bilo bi dobro da čujemo kako vi vidite ovu oblast tehnologija i da iz vašeg bogatog iskustva dobijemo preciznije informacije o tome šta oni predstavljaju?

Najjednostavnija definicija jeste da je to sistem za skladištenje podataka, ali bih ja dodao još "sa ugrađenom inteligencijom". Time bi eliminisali kutije napunjene diskovima koje se mogu naći na tržištu, a koje korisnicima pružaju minimalnu zaštitu podataka, na nivou otkaza jednog ili dva diska, kojima se ne može upravljati, a koje su daleko od onoga što storage sistem mora pružiti.

Rešenje za skladištenje podataka mora pružiti bezbednost, sigurnost i zaštitu podacima tokom celog njihovog životnog veka. U zavisnosti od klase, važnosti i životnog veka informacija koje štitimo rešenje se može sastojati od jednog ili više sistema i manje ili veće količine pratećeg softvera.

Tržište storidža spada sigurno u jedno od najbrže rastećih. Recite nam nešto o dinamici rasta i očekivanja po pitanju zakonske regulative u ovom segmentu?

Na osnovu procena nezavisnih kuća, trenutna količina digitalnih informacija je oko 487 milijardi GB, i ta cifra će se uvećati pet puta u naredne 4 godine. 70% ukupne količine digitalnih informacija biće kreirano od samih individua, dok kompanije imaju obavezu da sačuvaju odnosno skladište 85% te vrednosti. Za isti vremenski period ukupna IT potrošnja povećaće se za samo 20%, dok će se broj IT stručnjaka uvećati za skromnih 10%.
Kad su u pitanju tržišta na kojima se tek uspotavljaju zakonske regulative slične postojećim u Americi i Evropskoj uniji, očekuje se da će njihov rast biti dvostruko brži od navedenog.
Dakle, potrebe tržišta rastu, zakonske regulative su sve strožije, a pred IT stručnjacima je da pronađu nova kvalitetnija i jeftinija rešenja za skladištenje i čuvanje informacija.

Kako ocenjujete naše tržište u ovoj oblasti?

Potrebe našeg tržišta za storage sistemima se dupliraju iz godine u godinu. Čak i ove godine, kada kompletno IT tržište usled globalne ekonomske krize beleži pad za više od 25%, tržište storage sistema beleži rast. Bez obzira na to, u naše tržište mora još dosta da se uloži kako bi ono sazrelo. Kada to kažem, ne mislim isključivo na novac. Potrebno je uložiti u edukaciju korisnika, sistem integratora, pa i samih prodavaca koji su u ovoj oblasti. Još uvek se kod nas ne prepoznaje razlika između podatka i informacije, ne prepoznaje se vrednost pravoremene informacije, nije toliko jaka svest da podaci lako mogu da se izgube. Mnogi još uvek čekaju da im se desi da izgube podatke, pa da tek nakon toga preduzmu neku akciju. Istina je da su budžeti nedovoljni kako bi se prevazišli svi izazovi koji se nalaze pred jednim IT managerom, ali u većini domaćih kompanija nema ni nekog adekvatnog plana za dalji razvoj. Nažalost, za sve su to krivi prodavci, koje ja volim da nazovem trgovcima. Opterećeni ispunjenjem zadatih planova, primoravaju korisnike da rešavaju pojedinačne, najbolnije probleme ne sagledavajući kompletno stanje u IT-u kompanije. To je velika greška.
Mi radimo suprotno. Proces prodaje jednog sistema traje od 6 do 18 meseci. Nabavka storage sistema jeste strateška odluka kompanije i storage predstavlja temelj sistema koji treba da podrži poslovne procese. Strateška odluka se ne donosi preko noći, a strateška investicija se mora planirati.
Ono što je bitno istaći jeste da na tržištu još uvek ima mesta za nove kompanije koje žele da se bave ovim poslom, i ja ih pozivam da nam se jave i rastu i razvijaju se zajedno sa nama.
 
Ko su, ustvari, glavni kupci storidža u Srbiji?

Trenutno, u kupovini storage sistema u Srbiji prednjače finansijske institucije, telekomunikacione kompanije, medijske kuće, a u poslednje vreme i vodeće drzavne institucije. Storage sistem dobija punu vrednost u kompanijama koje pre svega svoje poslovne procese oslanjaju na IT. U poslednjih nekoliko meseci javljaju se zahtevi manjih lokalnih kompanija, za koje se očekuje da će storage sisteme nabavljati u naredne 2 godine. Najavljene zakonske regulative, kao i obaveza korišćenja određenih poslovnih aplikacija, samo će ubrzati proces.

Tekst u celosti možete pročitati u našem virtuelnom izdanju