Virtuelizacija: Lepeza izbora

Tokom proteklih nekoliko godina broj kompanija koje dobavljaju rešenja za virtuelizaciju značajno se povećao. Konkurencija je uvek dobra za tržište, jer više različitih rešenja tera vendore da obezbeđuju bolje proizvode po konkurentnijim cenama. Proces odabira pravog rešenja za vašu organizaciju može biti mukotrpan posao koji oduzima dosta vremena jer treba pažljivo izvagati ono što vam zaista treba. Ovom prilikom želimo da vam pružimo određene smernice koje vam možda mogu pomoći prilikom odabira adekvatnog rešenja, a tiču se same tehnologije.

Postoji nekoliko različitih tehnologija virtuelizacije servera i to su: hardveska, para-virtuelizacija i virtuelizacija na nivou operativnog sistema (OS virtuelizacija).

Tipovi virtuelizacije

Hadrverska virtuelizacija (HV) je verovatno najpoznatiji tip virtuelizacije, a uključuje proizvode firmi kao što su VMware, Parallels i Microsoft. Tehnologija je dizajnirana tako da podrži različite tipove operativnih sistema na jednom serveru i može se okarakterisati kao tehnologija koja virtuelizuje hardverske resurse u cilju povezivanja sa Virtuelnim mašinama na serveru.

Para-virtuelizacija (dalje u tekstu PV) je slična hardverskoj emulaciji jer je dizajnirana da podrži više operativnih sistema na jednom serveru. Xen projekat otvorenog koda je jedan od onih koji upotrebljavaju ovu tehnologiju.
OS virtuelizacija je treći pristup virtuelizaciji. Ovaj koncept se zasniva na pojedinačnoj OS instanci koja obezbeđuje efikasniju arhitekturu i jedan OS po serveru radi lakšeg upravljanja i nadograđivanja. Glavno ograničenje ovakvog vida virtualizacije ogleda se u tome što ne podržava više raznorodnih operativnih sistema na istom serveru, pa je, shodno tome, namenjen organizacijama koje konsoliduju ili implementiraju višestruke virtuelne servere na fizičke servere koje pokreće ili samo Linux, ili Windows ili Sun.

Alati za upravljanje

Mnoge organizacije započinju projekte virtuelizacije zbog toga što će na taj način smanjiti troškove hardvera. Iako cena hardvera nije uopšte zanemarljiva, najviše troškova sa sobom povlači administracija i upravljanje serverima. Među troškove administriranja spadaju nadograđivanje operativnog sistema i aplikacija, pravljenje rezervnih kopija podataka i razne instalacije.
Alati za upravljanje variraju od rešenja do rešenja. Određena imaju samo nekoliko dostupnih alata i mogu biti vrlo ograničena, dok druga imaju mnogo zrelija rešenja. Proces prebacivanja fizičkih servera na virtuelne može biti vrlo pipkav posao, pogotovo ako je server kritičan za poslovne procese koje se odvijaju u firmi.

Većina vendora ima alate koji pomažu u procesu migracije, a takođe postoje i kompanije koje obezbeđuju alate za prebacivanje ne samo sa fizičkih na virtuelne, nego i one za prebacivanje između virtuelnih servera, pa čak i sa virtuelnih nazad na fizičke servere. Mogućnost izračunavanja i predviđanja hardverskih resursa za adekvatne virtuelne servere je naznačena kao najbitnija komponenta za tranziciju sa fizičkog na virtuelno, čak iznad zahteva za pouzdano prebacivanje podataka na virtuelizovani server.

Kompletan tekst možete pročitati u našem virtuelnom izdanju