Intervju: Zajednički ciljevi

Vladan Atanasijević, Spinnaker New Tecnhnologies

Prošlo je godinu dana od ulaska kompanije HERMES SoftLab u sastav ComTrade Group, od kada članice Spinnaker i Hermes u okviru poslovne jedinice ComTrade IT Solutions and Services udruženim snagama i kompetencijama nastupaju na tržištu zemalja u kojima su ranije poslovale samostalno. Pravo je vreme za razgovor, o nekim aktuelnim projektima, sa Vladanom Atanasijevićem, nekada direktorom Hermes SoftLab Srbija, a danas direktorom Spinnakera...

U junu ove godine trebalo bi da se završi realizacija projekta informacioni sistem Vlade Srbije koji je rađen na osnovu ugovora koji su potpisali ministarka Jasna Matić i vaš predsednik Veselin Jevrosimović. Šta je sve ovim ugovorom omogućeno?

Na taj ugovor treba da gledamo iz nekoliko uglova. Prvo, želja same Vlade Republike Srbije da napravi ovakvu elektronsku sednicu predstavlja njen značajan iskorak ka primeni najsavremenije informacione tehnologije u funkciji povećanja sopstvene produktivnosti i efikasnosti. Svima nama, poreskim obveznicima, bitno je da Vlada i mehanizam koji iza nje stoji rade brže i efikasnije, odnosno da za isto vreme pregledaju više materijala ili donesu više kvalitetnijih odluka. Sa tog stanovišta njihovo opredeljenje je vrlo bitno, rekao bih strateško. Drugi aspekt je to što smo se na ovom tenderu kao partneri pojavili Telekom Srbija i mi – kompanija ComTrade, što znači da je i jedna kompanija koja jeste u državnom vlasništvu ali posluje po tržišnim principima, prepoznala interes da zajednički uvedemo elektronsko poslovanje u državnu upravu.

Prva faza realizacije projekta odnosi se samo na Vladu Republike Srbije, a u drugoj se on proširuje na sve uprave u Srbiji. Za nas je ovaj projekat vrlo bitan, pa iako smo kao privatna kompanija logično motivisani profitom, u ovom slučaju na prvom mestu nam je bila želja da budemo deo tima koji će pomoći vladi da unapredi svoj rad i postane produktivnija.

Šta je u tom projektu konkretno zadatak Spinnakera?

Spinnaker praktično radi informacioni sistem koji se koristi za prikupljanje i obradu svih dokumenata koji idu u vladu. Da bi se to razumelo treba znati princip kako vlada funkcioniše. Naime, pre nego što neki dokument dođe u Vladu on mora biti pripremljen. Za pripremu tih dokumenata neophodno je kompletno kapilarno prikupljanje informacija, stavova, mišljenja iz raznih sektora i sublimiranje na jednom mestu. Taj deo posla u suštini je kompletno prebačen u elektronsku formu. To znači da su dokumenta u elektronskom obliku i da se njihovo kretanje na svakom koraku, iz jedne faze u drugu, prati i zapisuje. Tako možemo hronološki da ispratimo da li je neki dokument bio na nekom odboru, ukoliko jeste kakva je njegova sudbina, da li je bilo komentara, kada je vraćen, da li postoji neko vremensko ograničenje kada zakon treba da bude pripremljen... Znači proces se prati po raznim parametrima, a krajnji cilj je da se sama sednica odvija bez problema; da ministri koji sada imaju telefonske sednice Vlade, sutra mogu da imaju elektronske sednice, gde će uz pomoć računara pristup imati kompletnoj dokumentaciji.

Nikad nije kasno

Hrvatska je elektronsku sednicu uvela pre par godina. Zašto mi kasnimo?

Nikada nije kasno ukoliko se radi na pravi način! Mi znamo za neka iskustva zemalja iz okruženja koje su elektronsku sednicu vlade uvele mnogo pre nas, ali vidimo da ministri sede ispred laptopova, a sve one prateće stručne službe i dalje rade na geštetnerima, pa je onda pitanje da li neko zbilja ima elektronsku sednicu i elektronsku državnu upravu ili ima samo onaj prezentacioni nivo odrađen da lepo izgleda za javnost. Pouzdano tvrdim da ćemo mi to uvesti na pravi način. A da li smo to uradili pre ili posle u odnosu na nekog, u ovom trenutku je manje bitno.

Kompletan intervju možete pročitati u našem virtuelnom izdanju