Trendovi: Pogled od 360 stepeni

U tehnološkoj (r)evoluciji, posebno u domenu komunikacija i informacionih tehnologija, proizvodi i usluge nove generacije kao posledicu po pravilu imaju drugačiji način konzumiranja, tj. upotrebe samog proizvoda i usluge. Ni online novinarstvo nije ništa drugačije, a evo i zašto.

Do nedavno, u sferi tradicionalnog novinarstva je između pojmova vest i činjenica stajao znak jednakosti. Čitaoci su konzumirali sadržaj koji im se servira, prećutno prihvatajući ulogu pasivnog konzumenta koji dobija jedan, i to urednički, ugao priče. Uz to, osnovna karakteristika tradicionalnih novinara je da nemaju nikakav feedback na priču. Usput – za novinara je priča gotova onog trenutka kad je predata uredniku na objavu. Za razliku od ovakvog načina, u online svetu njen životni ciklus tek počinje onog trenutka kada se objavi, kada je neko "digguje" i kada se razvije diskusija oko nje na forumu, postave video responses na YouTubeu, bloguje o tome na bloggeru ili postave linkovi na Facebooku. Google će da se "usija" od pretraga za željenim terminom i kontekstualnim pretragama na ljude, mesta ili događaje iz spomenute priče. Tekstovi, video materijali, slike, podcasti – sve to ukupno čini informaciju u modernom online izdavaštvu.
 
Priče na dlanu

Ako čitam izveštaj sa fudbalske utakmice, poželeću da pogledam snimak golova na YouTube kanalu, ili ako je igrač dobio crveni karton – snimak incidenta ili podcast konferencije za štampu. Ako čitam o upadu paravojne formacije u neko selo u Mijanmaru, pogledaću na Wikipediji neke osnovne informacije o zemlji i društvenom uređenju koje ne znam, a interesuju me. To je prvi bitni aspekt modernog news publishinga – čitalačka publika želi da ima priču na dlanu, da utiče na to koje priče su više ili manje bitne, da prati životni tok priče. Čitalačka publika želi i očekuje dubinu i kontekst uz minimalan utrošak vremena, i to je ono sto urednici i individualni izdavači treba da pruže. U poslednje vreme pomoć u tome sve više pružaju specijalizovani softveri za semantičko pretraživanje i tagovanje (označavanje) sadržaja.

Online novine su drugačije od štampanih novina zato što se konzumiraju drugačije. I zato nisu više novine! Iz tog razloga, prosto preslikavanje sadržaja na online verziju treba da ostane stvar prošlosti.Pre jedne decenije imali smo geometrijsku ekspanziju web stranica, tj. web sajtova i stvorio se problem relevantne pretrage, odnosno kvalitetnog rangiranja rezultata pretrage koji je prvi Google rešio svojom patentiranom PageRank tehnologijom – vrlo inteligentnim algoritmom rangiranja stranica.
Uz sve prednosti koje nam je web od tada doneo, stvorio je i jedan problem kao bočni efekat – a to je information overload. Količina informacija na webu je ogromna i sasvim sigurno će se u budućnosti samo još više povećavati. Javlja se sve veća potreba za poboljšanjem "pretraživosti" sadržaja i traženja smislenih relacija koji konvencionalni pretraživači tipa Googlea ne mogu da nađu. Koristeći tzv. "natural language processing" i tehnike "mašinskog" učenja, softver za semantičko pretraživanje klasifikuje i linkuje važne entitete u dokumentu, kao sto su ljudi ili mesta sa činjenicama i događajima, i dodaje im tzv. meta-data attribute na osnovu kojih se kasnije lakše povezuju i pretražuju.
Takav softver koji "razume" sadržaj obavlja posao tagovanja i linkovanja informacija preko različitih medija i platformi (članak, video fajl, podcast, itd.), te predstavlja na prvom mestu filter, a zatim daje željeni kontekst i dubinu pričama i vestima i sve to uz minumum ljudske intervencije. Nesumnjivo, ovakav vid pretraživanja sadržaja tek stupa na scenu.

Kompletan tekst možete pročitati u našem virtuelnom izdanju