Optimizacija – "put kojim se ređe ide"

Vreme u kojem živimo ostaće zabeleženo u istoriji kao vreme globalizacije, a mi smo direktni akteri tog procesa. Globalizacija se sprovodi u raznim aspektima, ali se možemo složiti da su komunikacije, internet i informacioni sistemi najveći „krivci“ ovog procesa. Internet je, sa svojim socijalnim mrežama i drugim sadržajima, postao globalno selo gde su informacije svima ravnopravno dostupne.

Finsko Ministarstvo transporta i komunikacija obavezalo se da će svaka osoba u Finskoj imati zakonom zagarantovan pristup internetu od jula 2010. Neke druge zemlje sistemski rade na informatičkom opismenjavanju društva, a preduzeća i kompanije u celom svetu su lideri u unapređenju informacionih sistema. Globalno tržište diktira visoke standarde komunikacijama, poverljivosti informacija, statistikama, analizama, a informacioni sistemi su ti koji sve to omogućavaju.
Pre samo nekoliko godina, informacioni sistemi sastojali su se od servera, mreže, računara... Danas je to jedna kompleksna celina isprepletana u mnogim segmentima. Nemoguće je uspešno funkcionisati bez informacionog sistema, a čak i „najmanji“ sistemi su veoma kompleksni i složeni usled tehnologija koje se koriste za pouzdano i kvalitetno funkcionisanje.

Može se reći da je potreba za informacionim sistemom u jednoj kompaniji eksponencijalno rasla sa svakim danom njegovog korišćenja. Uzimajući u obzir da je informacioni sistem „živa stvar“ koja se svakodnevno održava i razvija, dolazimo do situacije da je sistemska infrastruktura postala kompleksna. Korisnici informacionih sistema svakodnevno postavljaju nove poslovne zahteve, programeri odgovaraju postavljajući nove zahteve pred velike proizvođače softvera, a oni onda stvaraju nove hardverske zahteve njihovim proizvođačima. Ovaj scenario možemo nazvati „začarani krug informatike“ kome se ne vidi kraj. Međutim, postalo je simptomatično da se o hardverskim resursima najmanje vodilo računa. Toliko simptomatično da je i planeta postala ugrožena globalnim otopljavanjem. Dobro, nije samo informatika tome doprinela, ali jeste simptomatično da smo većinu problema pokušavali da rešimo pomoću novog hardvera u svim sferama života, dok to nije postalo alarmantno. Sada se polako okrećemo alternativnim izvorima energije, alternativnim oblicima komunikacije i ne bih mogao reći alternativnim rešenjima virtualizacije. Jer ako se vratimo začecima informacionih sistema videćemo da je virtualizacija bila jedna od osnova informacionih sistema, da su terminalski rad i terminalski pristup bili osnovni način funkcionisanja.

Danas imamo sličnu situaciju samo sa novim hardverom koji je puno moćniji od tadašnjeg. Ipak osnovni principi su jako slični, jedino su marketinški magovi smislili druga imena pa se to danas zove „Cloud computing“. Sa godinama su informacioni sistemi postali savršeniji, ali smo i mi izvukli „pouke iz istorije“. Cloud computing koristi najbolja rešenja: velike i glomazne data centre, warehouse rešenja, backup sistem ostavljamo nekom drugom da brine za nas a mi „on-site“ koristimo aplikativni software neophodan za naš rad. Takođe smo uvideli da je SaaS (Software as a Service) dobro rešenje za veliki broj kompanija. Jednom rečju, okrenuli smo se OPTIMIZACIJI postojećih resursa. Koristimo samo ono što nam treba, plaćamo samo ono što koristimo i usavršavamo poslovne procese preduzeća.

Proteklih godina neka trgovačka kompanija je sa svojim razvojem pratila zahteve tržišta koji su diktirali uvođenje informacionih sistema. Kompanija je rasla, informacioni sistem je rastao, IT odeljenje je raslo dok nije zauzelo značajno mesto u poslovanju kompanije. Hm, da li je baš tako? Možda je informacioni sistem rastao, ali IT odeljenje je ostalo malo!? Razni scenariji postoje i razne situacije su u igri. Ipak, u oba slučaja se može reći da je informacioni sistem sa svojom komplesnošću postajao manje efikasan nego što se može pretpostaviti. Razlog za to može biti u količini hardvera ili u malom broju IT osoblja. I jedan i drugi razlog zahteva optimizaciju.

Nos informacionog sistema

Svi ga imamo, svi ga koristimo, niko ga ne vidi. Ako malo curi, može da se zakrpi i maramicom. Manje više kvalitetne maramice, manje više crven nos... ALI funkcioniše!!!

Upravo se ovo dešava i sa informacionim sistemom. Tokom godina uvođene su nove tehnologije, novi serveri, novi softveri i nekoliko godina nakon početka !!! Ko ima celokupnu sliku svog informacionog sistema? A kada sagledamo celinu vidimo da ima puno prostora za optimizaciju.

Optimizacija nije proizvod, optimizacija je proces koji traje i koji živi zajedno sa informacionim sistemom. Optimizacija postojećih infrastrukturnih resursa je proces koji traje određeni period, dok se sistem ne dovede do četvrtog nivoa zrelosti kada on postaje dinamičan. Nako toga, poslovni procesi i procesi optimizacije se spajaju u celinu gde informacioni sistem dinamički odgovara na buduće zahteve.

Postoji nekoliko kategorizacija zrelosti informacionog sistema. Mi ćemo se zadržati na kategorizaciji od 4 modela: osnovni, standardizovan, racionalan i dinamičan. Daćemo sažet pregled nivoa zrelosti i napomenuti da su svi oni do detalja razrađeni kako bi nam pomogli da na najefikasniji način sagledamo stanje naše IT infrastrukture kako bismo je na najefikasniji način optimizovali.

Kompletan tekst možete pročitati u našem virtuelnom izdanju